VEKOGRAFIJA NO.3

KEMAL I.

E ovaj je zadnji dosao u bend. Dosao je kao gitarista, ali spletom okolnosti (a i mrskosti Goge) postao pjevac. Ime mu je Kemal I. Rodjen je 5.5.1984. u Zenici. I on ima nadimaka – Kemo, Moke, Stakor, Crni, Kemica, Kemce, Kemson, Majmun…Odmah je pokazao afinitete ka muzici. Prica se da je dok je bio u stomaku svoje mame, cesto se znao "ritat" kad cuje muziku. Kad je bio mali htio je svirati violinu, a onda kad je dosao pameti shvatio da je gitara pravi instrument za njega. Brizni roditelji su ga upisali u muzicku skolu. Na prijemnom ispitu je pjevao "En ten tini, sava raka tini…." i osvojio simpatije buducih nastavnika. Bavio se sportom, ali se ni u jednom nije nasao. Isao je u muzicku skolu i biva izbacen. On tvrdi da je izbacen jer nije htio svirati dosadne klasicne kompozicije, a uprava skole da je izbacen zbog veeeelikog broja neopravdanih casova. Roditelji su se puno ljutili, ali su mu halalili… U srednjoj skoli je vise spavao nego slusao na casovima, ali ju je ipak u roku zavrsio. Tad je imao nekakav bend i imao je par svirki, a onda je na jednom derneku sreo Faku i Sanu i oni su ga pozvali u V.e.k.. On je prihvatio i eto ga jos tu. Gitara mu se pokvarila (niko ne moze skontat sta joj je) ali je zato mikrofon u redu. Sad je pravi student. Obnavlja 2.godinu pravnog fakulteta, ali se u zadnje vrijeme zadao, pa ce najvjerovatnije u septembru dati uslov za 3. godinu. Ostali clanovi benda su obecali pomoc. Kad je u pitanju ljubav, za sebe voli reci da je najsretniji covjek, jer je nenormalno sretno zaljubljen. I rekao je da jos nece pisati ljubavne pjesme, jer nece da se njegova djevojka uvrijedi.